Године 2008. на часовима латинског језика, уз разговор и неколико речника успели смо да урадимо превод Галеријевог едикта. До тада, мени, скоро досељеној из друге државе, није био познат ни један објављени превод. Живот императора Галерија такође ми је био непознат па смо заједно учили и истраживали. Заједнички превод који смо урадили одштампали смо, застаклили и поклонили директору музеја па је до скоро стајао на локалитету Феликс Ромулијана. Текст није био стилизован или улепшан већ је био остављен као један ученички рад. Нисмо се нешто посебно прославили јер као новом раднику недостајало ми је искуство таквих ситуација па ми је и дан данас жао што ученици нису схватили колико су велику ствар урадили. Чак и они који су дремали на часу, јер је превођење знало да буде тихо и монотоно, учествовали су са својим предлозима око превода.
Нема коментара:
Постави коментар